Moj Dnevnik

Ovo samo u Srbiji ima......

08/26/2008

Na forumu 3 Beogradske su mi poslali ovo-zahtev za smenjivanje profesorke koja ce izgleda meni predavati ko zeli slatko da se ismeje toplo preporucujem....ocekujem i da mi kazete omiljeni deo pozz Mи, ученици и родитељи ученика одељења IV5 Треће београдске гимназије подносимо ЗАХТЕВ О СМЕНИ ПРОФЕСОРКЕ ВЕСНЕ ИЛИЋ СА МЕСТА ПРОФЕСОРА МАТЕМАТИКЕ И РАЗРЕДНОГ СТАРЕШИНЕ ОДЕЉЕЊА IV5 Проблеми су следећи: 1. Проблем неодржавања часова математике. Од 01.09.2005. па до данас професорка Весна Илић није одржала ни један час математике. Часови математике су посебно важни за нас, ученике природно-математичког смера. Наиме, поменута професорка није одржала ни први час у школској години, који су разредне старешине биле обавезне да одрже у својим одељењима. Као разлог је директору школе, Кости Панићу, навела да није ни знала да треба да дође. 2. Проблем неизвршавања дужности разредног старешине. Од када смо почели са сакупљањем докумената која су нам била потребна за издавање италијанске визе, професорка Илић није тачно знала да нам каже која нам документа уопште требају. А када смо коначно сазнали од других професора, документа су сакупљали поједини ученици. На екскурзији сами смо се увек пребројавали. Сами смо правили распореде по собама, чак је у хотелу председник одељенске заједнице, Вања Бисерчић, водио разговоре са рецепционаром око поделе кључева од соба. Сами смо водили рачуна о томе када полазимо, како не бисмо каснили. О пасошима и авионским картама при самом поласку за Београд, такође је водио рачуна председник одељенске заједнице, а један једини пасош о коме је професорка Илић требало да брине (колективни пасош са визом), оставила је на столици у чекаоници аеродрома. Иако су нам професори одувек говорили да је њихово радно време на екскурзији од 00-24 часа, професорка Илић је то константно оповргавала, и на основу тога нас терала у собе, а неке чак и закључавала. Више пута је од нас тражила да пробудимо остале ученике, а поготово оне који нису смештени на неким од првих спратова, зато што се наводно плаши висине. Јасно је, да све ове дужности треба да врши разредни старешина, а не ученици. 3. Проблем омаловажавања и вређања ученика. На крају школске 2004/2005 професорка Илић лупила је шамар ученици, Славици Вујичић. На италијанској граници, пошто смо чекали око сат времена, терала је ученицу Тамару Цветковић да спусти мајицу и да са њом оде да преда пасоше, како бисмо брже прошли. Једном приликом је пред целим аутобусом изјавила: „Ви сте пуним именом и презименом кретени.“, а небројено пута нас је псовала и вређала. Више пута је угожавала нашу приватност, тако што је претурала по собама, док смо ми били ван хотела, под изговором да их са собарицом сређује. А у ствари, према речима једног ученика који је због здравственог проблема остао у хотелу, тражила је звучнике како би пустила музику. Иначе, тог дана смо посећивали Фиренцу, а професорка Илић је остала у хотелу рекавши да је болесна. Том приликом је у једној од соба оставила отворен прозор кроз који је ушла мачка, која се слободно шетала по стварима и око хране. Као врхунац свега, на аеродрому у Риму ударила је ученика, Милана Тушевљака, песницом у главу. Наиме, професорка Илић му је врло непријатним тоном наредила да покупи неке ствари које су јој испале, он је одбио, а урадио би то да га је лепо замолила. 4. Проблем сталних и многобројних претњи. Иако нисмо имали нити један час математике у овој школској години професорка Илић је претила контролном вежбом из градива све четири године средње школе када се вратимо са екскурзије. Стално је због свакаквих ситница претила смањеном оценом из владања. А ученику је, пошто га је ударила песницом у главу, претила избацивањем из школе. Такође је претила ученицима да ће аутобуси кренути без њих ако не дођу на време, а сама је више пута каснила. Тако је на екскурзији у другој години наредила возачу да крене без ученице Селене Вигњевић, за коју зна да има проблеме са срцем. Селена је трчала за аутобусом, и услед настале панике, добила опасан напад. 5. Остали проблеми. У хотелу на екскурзији, закључала је у четворокреветној соби седморо ученика (три момка и четири девојке), међу којима је била и горе поменута Селена Вигњевић, чиме је могла да угрози њено здравље, јер у случају напада, не бисмо били у могућности да јој пружимо адекватну помоћ. Када год нешто уради за нас, а то је било ретко, константно то наглашава, и условљава нас тиме. Нпр. После горе поменутог случаја „сређивања“ соба, професорка Илић стално је себе називала „sobaressa Vesna” и хвалила се тиме како нам је сушила мокре ствари и средила собе. Стално је викала на нас, чак и када за то не постоји ни најмања потреба, под изговором да је нервозна, да је жена која нема један бубрег... Пред сам полазак аутобусом до аеродрома, професорка Илић добила је напад хистерије, није се ни спаковала. Остали професори су нас, како не бисмо закаснили на авион, замолили да јој помогнемо и да се побринемо за њу, тј. да припазимо да је не ударе кола и слично. Пошто смо царину на аеродрому у Риму морали због колективног пасоша и визе да прођемо сви заједно као група, по одређеном редоследу, били смо сви спремни, дошли на ред и тамо скоро пола сата чекали професорку Илић, која је изашла напоље не би ли подмирила своје потребе за никотином. Притом је свима нама наредила да је чекамо унутра. Ученику, Данилу Боришићу у сред разговора са мајком отела телефон из руке и почела да прича разне вулгарности. При томе је потрошила Данилу цео кредит са рачуна. После свађе са ученицима у аутобусу, професорка Илић је посебно викала на Селену и тиме јој по ко зна који пут озбиљно угрозила здравље. Селени је, након тога, позлило. Професорка Илић јој је рекла да је очекивала много гору реакцију после те свађе. Нешто касније ју је и оптужила да глуми, а докторка је утврдила да је стварно имала напад. Селени се стање знатно побољшавало када се професорка Илић удаљи од ње. И поред нашег упозорења, као и упозорења осталих професора у аутобусу да не прилази Селени, она је упорно прилазила и покушавала да јој помогне, чиме је правила још већи проблем. Чак је изјавила да нам докторка није ни потребна. ЗАКЉУЧАК: Нама је искрено жао због свих здравствених проблема које професорка Весна Илић има, али то се на жалост одражава на њен рад са ученицима, и управо због тога и подносимо овај захтев. Сви професори и ученици који су били на екскурзији у Италији свесни су њеног понашања. У колико се овај захтев не испуни у најкраћем могућем року, бојкотоваћемо наставу. У ПРИЛОГУ: 1.1 Потписи ученика IV5 1.2 Потписи родитеља ученика IV5